Kada govorimo o biljnim uljima u nezi kože, najčešće se pominju omega 3, omega 6 i omega 9 masne kiseline. Ipak, postoji jedna mnogo ređa masna kiselina koja se u posebno visokom udelu nalazi upravo u ulju semena nara. Reč je o punicinskoj kiselini, poznatoj i kao omega 5 masna kiselina, koja predstavlja jednu od najkarakterističnijih komponenti ovog ulja.[1][2]
Istraživanja masnokiselinskog sastava pokazuju da punicinska kiselina može činiti dominantan deo ulja semena nara. U jednoj analizi hladno ceđenog ulja njen udeo iznosio je 73,19% ukupnih masnih kiselina, dok su i druga istraživanja potvrdila visok udeo ove neobične masne kiseline.[1][3]
Upravo zbog svog specifičnog sastava, hladno ceđeno ulje semena nara privlači pažnju istraživača, ali i kozmetičke industrije. Njegov antioksidativni potencijal, uticaj na procese povezane sa inflamatornim odgovorom i ponašanje u modelima ćelija kože predmet su brojnih istraživanja.[5][6]
Ali šta od svega toga zaista možemo da kažemo o ulju nara za lice? U nastavku ćemo pogledati šta se nalazi u ovom ulju, po čemu se punicinska kiselina razlikuje od poznatijih masnih kiselina i, najvažnije, šta dosadašnja naučna istraživanja zaista govore o njegovom potencijalu u nezi kože.
Od semena nara do hladno ceđenog ulja
Nar (Punica granatum L.) poznat je po svojim brojnim bioaktivnim jedinjenjima, ali se ulje semena nara dobija iz semenki koje se nalaze unutar ploda. Nakon izdvajanja, semenke se suše i pripremaju za presovanje, čime postaju sirovina za dobijanje ovog specifičnog biljnog ulja.
Sve počinje od semena nara
Semenke nara sadrže lipide iz kojih se može dobiti ulje sa veoma karakterističnim masnokiselinskim sastavom. Njegova najprepoznatljivija osobina je visok udeo punicinske kiseline, konjugovane masne kiseline iz grupe omega 5.[1][2]
Sastav ulja zavisi od same sirovine, sorte i porekla nara, ali i od načina na koji je ulje dobijeno. Zbog toga se vrednost ulja semena nara ne može posmatrati samo kroz naziv biljke od koje potiče, već i kroz kvalitet semenki, način njihove pripreme i uslove pod kojima je ulje proizvedeno.[1][2]
Šta znači hladno ceđeno i nerafinisano ulje?
Jedan od načina dobijanja ulja iz pripremljenih, suvih semenki jeste mehaničko presovanje, bez primene organskih rastvarača za izdvajanje ulja. Kada se proces vodi pod kontrolisanim uslovima i bez intenzivne termičke obrade, govorimo o hladnom ceđenju.
Nakon presovanja, sirovo ulje može da sadrži sitne čestice semena i prirodni talog, zbog čega se ostavlja da se nataloži, a zatim prolazi kroz proces filtracije.
Ako nakon toga ulje ne prolazi kroz postupke rafinacije, govorimo o nerafinisanom ulju. Takvo ulje zadržava karakterističan sastav koji prirodno potiče iz semena, uključujući masne kiseline i druge lipidne komponente koje su predmet istraživanja hladno ceđenog ulja semena nara.[1][2][4]
Način dobijanja je zato važan deo priče o svakom biljnom ulju. Ipak, oznaka „hladno ceđeno“ sama po sebi nije dovoljna da odredi njegov kvalitet. Poreklo i kvalitet semenki, uslovi prerade, sastav dobijenog ulja i pravilno čuvanje zajedno određuju kvalitet krajnje sirovine.
Šta ulje semena nara čini posebnim?
Biljna ulja se međusobno razlikuju po odnosu masnih kiselina i drugih prirodno prisutnih komponenti. Kod ulja semena nara posebno se izdvaja punicinska kiselina, koja može činiti najveći deo njegovog ukupnog masnokiselinskog sastava.[1][2][3]
Punicinska kiselina, karakteristična omega 5 masna kiselina
Punicinska kiselina je polinezasićena masna kiselina koja pripada grupi konjugovanih linolenskih kiselina. Poznata je i kao omega 5 masna kiselina, a upravo je njeno prisustvo u visokom udelu jedna od najprepoznatljivijih karakteristika ulja semena nara.[1][3]
Koliko je njen udeo značajan najbolje pokazuju analize samog ulja. U jednom istraživanju hladno ceđenog ulja semena nara, punicinska kiselina činila je 73,19% ukupno identifikovanih masnih kiselina.[1] Druga istraživanja takođe su pokazala da ona predstavlja dominantnu masnu kiselinu ovog ulja, pri čemu njen tačan udeo može da varira u zavisnosti od sorte nara, porekla sirovine i načina obrade.[2][3]
Ovaj neuobičajen masnokiselinski profil jedan je od glavnih razloga zbog kojih je ulje semena nara postalo predmet naučnih istraživanja. Posebna pažnja usmerena je upravo na punicinsku kiselinu i njena biološka svojstva, uključujući antioksidativni potencijal i uticaj na procese povezane sa inflamatornim odgovorom.[6][7][8]
Šta zapravo znači omega 5?
Nazivi omega 3, omega 6 ili omega 9 označavaju položaj prve dvostruke veze u strukturi nezasićene masne kiseline, posmatrano od njenog omega kraja. Kod punicinske kiseline prva takva veza nalazi se na petom ugljenikovom atomu, zbog čega se ona označava kao omega 5 masna kiselina.[7][8]
Ipak, broj „5“ ne znači da je omega 5 bolja ili snažnija od omega 3, omega 6 ili omega 9. Reč je o različitim masnim kiselinama sa različitom hemijskom strukturom i biološkim svojstvima. Posebnost punicinske kiseline nije u samom nazivu omega 5, već u njenoj karakterističnoj strukturi i izuzetno visokom udelu u ulju semena nara.
Punicinska kiselina nije jedina vredna komponenta
Iako je punicinska kiselina dominantna, ulje semena nara predstavlja složenu prirodnu mešavinu lipida. Pored nje, u ulju su u manjim količinama prisutne i druge masne kiseline, među kojima su linolna, oleinska, palmitinska i stearinska kiselina.[1][2]
Istraživanja hladno ceđenog ulja semena nara pokazala su i prisustvo tokoferola i fitosterola, prirodnih komponenti lipidne frakcije biljaka koje dodatno doprinose specifičnom sastavu ovog ulja.[2][4]
Zbog toga ulje semena nara ne treba posmatrati samo kao izvor jedne izdvojene masne kiseline. Njegova posebnost proizlazi iz celokupnog prirodnog sastava, sa punicinskom kiselinom kao njegovom najkarakterističnijom komponentom.
Ulje nara za lice: Šta o njegovom delovanju kaže nauka?
Specifičan sastav ulja semena nara otvorio je pitanje koje je posebno zanimljivo u kozmetici: kako ovo ulje i njegove prirodno prisutne komponente deluju u kontaktu sa ćelijama kože?
Dosadašnja istraživanja ukazuju na nekoliko potencijalno značajnih svojstava, među kojima se izdvajaju uticaj na inflamatorni odgovor, antioksidativna aktivnost i procesi povezani sa obnovom kože.[5][6]
Antioksidativni potencijal ulja semena nara
Oksidativni stres nastaje kada se naruši ravnoteža između stvaranja reaktivnih molekula i sposobnosti organizma da ih neutrališe. U koži, dugotrajna izloženost oksidativnom stresu može da utiče na lipide, proteine i druge ćelijske strukture.
Ulje semena nara pokazalo je antioksidativnu aktivnost u laboratorijskim istraživanjima.[6] Novije istraživanje sprovedeno na ćelijama kože pokazalo je nešto složeniju sliku. Ulje je ispoljilo blago zaštitno delovanje u normalnim uslovima, dok je njegova antioksidativna aktivnost bila ograničena kada su ćelije bile izložene izazvanom oksidativnom stresu.[5]
Potencijalno antiinflamatorno delovanje
Inflamacija predstavlja prirodan odgovor organizma na različite vrste oštećenja i spoljašnjih nadražaja. Način na koji određene supstance utiču na inflamatorne procese zato predstavlja važno područje istraživanja kada govorimo o njihovoj primeni na koži.
U istraživanju objavljenom 2025. godine, ulje semena nara ispitivano je na humanim keratinocitima i dermalnim fibroblastima. U eksperimentalno izazvanim inflamatornim uslovima zabeleženo je značajno smanjenje nivoa proinflamatornih citokina IL 6, IL 8 i TNF α.[5]
Ranija istraživanja takođe su pokazala da komponente ulja semena nara mogu da utiču na enzime uključene u stvaranje medijatora inflamacije.[6]
Ovi rezultati ukazuju na potencijalno antiinflamatorno delovanje ulja semena nara i predstavljaju jedan od razloga zbog kojih se njegova primena na koži dalje istražuje.
Šta su istraživanja pokazala na ćelijama ljudske kože?
Posebno zanimljive rezultate donosi istraživanje iz 2025. godine u kojem je ulje semena nara direktno ispitivano na dve vrste ćelija važne za strukturu i funkciju kože: keratinocitima i dermalnim fibroblastima.[5]
Keratinociti su dominantne ćelije epidermisa, odnosno spoljašnjeg sloja kože, dok se fibroblasti nalaze u dermisu i učestvuju u stvaranju komponenti koje su važne za strukturu i obnovu kože.
Pri ispitivanim koncentracijama do 500 µg/mL, ulje semena nara nije pokazalo citotoksične efekte. Istovremeno su zabeleženi efekti na inflamatorni odgovor, kao i zanimljivi rezultati u eksperimentalnom modelu obnove tkiva.[5]
Ulje semena nara i procesi obnove kože
U istom istraživanju posmatrana je sposobnost dermalnih fibroblasta da zatvore eksperimentalno napravljen prostor između ćelija. Ovakav model omogućava istraživačima da prate migraciju ćelija, jedan od procesa koji imaju značajnu ulogu u obnovi tkiva.
Kod fibroblasta tretiranih uljem semena nara zabeleženo je približno 20% brže zatvaranje tog prostora tokom 24 časa u odnosu na kontrolne uslove.[5]
Ovaj rezultat je posebno zanimljiv jer pokazuje uticaj ulja semena nara na ponašanje fibroblasta, ćelija koje imaju važnu ulogu u strukturi i procesima obnove kože. Zajedno sa rezultatima vezanim za inflamatorni odgovor, daje dodatnu naučnu osnovu za istraživanje ulja semena nara kao sastojka namenjenog nezi kože.[5]
Kakvu ulogu punicinska kiselina ima u svemu tome?
Kada se govori o specifičnom sastavu ulja semena nara, punicinska kiselina zauzima centralno mesto. Ona predstavlja njegovu dominantnu masnu kiselinu, a u pojedinim analizama čini više od 70% ukupnog masnokiselinskog sastava.[1][2][3]
Punicinska kiselina pripada grupi konjugovanih linolenskih kiselina i poznata je kao omega 5 masna kiselina. Njena karakteristična struktura utiče na način na koji učestvuje u različitim biološkim procesima, zbog čega je predmet brojnih naučnih istraživanja.[7][8]
Zašto je punicinska kiselina značajna?
Jedan od najzanimljivijih pravaca istraživanja punicinske kiseline odnosi se na inflamatorne i oksidativne procese.
Istraživanja su pokazala da punicinska kiselina može da utiče na aktivnost PPAR receptora, proteina koji učestvuju u regulaciji brojnih procesa u ćelijama, uključujući metabolizam lipida i inflamatorni odgovor. U eksperimentalnim modelima zabeležena je aktivacija PPAR α i PPAR γ receptora, kao i smanjena aktivacija NF κB, jednog od važnih regulatora inflamatornog odgovora.[7]
Zabeležen je i uticaj na ekspresiju proinflamatornog TNF α, dok druga istraživanja punicinske kiseline ukazuju na njenu povezanost sa antioksidativnim odbrambenim mehanizmima i odgovorom ćelija na oksidativni stres.[7][8]
Ovi mehanizmi su važni jer su inflamacija i oksidativni stres dva procesa koja imaju značajnu ulogu u stanju i funkcionisanju kože. Upravo zato je punicinska kiselina postala zanimljiva i u istraživanjima sastojaka namenjenih kozmetičkoj i dermatološkoj primeni.
Zašto je njen visok sadržaj u ulju nara važan?
Posebnost ulja semena nara nije samo u prisustvu punicinske kiseline, već u njenom izuzetno visokom udelu. Ona predstavlja najveći deo masnokiselinskog profila ovog ulja, što ulje semena nara čini jednim od njenih najbogatijih prirodnih izvora.[1][2][3]
To znači da omega 5 nije komponenta koja se u ulju nara nalazi samo u tragovima, već jedna od njegovih osnovnih strukturnih karakteristika. Visok sadržaj punicinske kiseline u velikoj meri definiše ono po čemu se masnokiselinski sastav ulja semena nara razlikuje od većine drugih biljnih ulja.
Pored nje, prirodno su prisutne i druge masne kiseline, kao i tokoferoli i fitosteroli, pa hladno ceđeno ulje semena nara predstavlja kompleksnu lipidnu sirovinu čiji je sastav znatno širi od jedne izdvojene komponente.[2][4]
Kako ulje semena nara neguje kožu?
Pored specifičnog masnokiselinskog sastava i punicinske kiseline, ulje semena nara ima i praktičnu ulogu koju biljna ulja tradicionalno imaju u kozmetičkim formulacijama. Deluje kao emolijens, pomažući koži da ostane mekša, glatkija i prijatnija na dodir.[9]
Biljna ulja i kožna barijera
Površinski sloj kože predstavlja prvu liniju zaštite između organizma i spoljašnje sredine. Važan deo te zaštite čine lipidi koji se nalaze između ćelija površinskog sloja kože i doprinose očuvanju njene barijerne funkcije.
Biljna ulja sadrže različite kombinacije masnih kiselina i drugih lipidnih komponenti, zbog čega imaju značajno mesto u proizvodima namenjenim svakodnevnoj nezi kože. Njihovim nanošenjem na površinu kože smanjuje se osećaj suvoće i hrapavosti, a koža postaje mekša i elastičnija.[9]
Masnokiselinski profil je pritom važan jer se biljna ulja međusobno značajno razlikuju. Upravo zbog visokog sadržaja punicinske kiseline, uz prisustvo drugih masnih kiselina i lipidnih komponenti, ulje semena nara ima profil koji ga jasno izdvaja od brojnih drugih biljnih ulja.[1][2]
Ulje nara za lice nije rezervisano samo za suvu kožu
Česta je pretpostavka da su ulja za lice namenjena isključivo suvoj koži. U praksi, međutim, mnogo zavisi od celokupne formulacije proizvoda, količine koja se nanosi i individualnih potreba kože.
Uljani proizvodi mogu da se koriste i kod normalne, mešovite i masnije kože, pri čemu količinu proizvoda treba prilagoditi njenim potrebama. Nekoliko kapi dobro formulisane uljane nege može biti sasvim dovoljno da se proizvod ravnomerno rasporedi po licu bez potrebe za nanošenjem velike količine.
Zato je kod izbora proizvoda važnije posmatrati kompletnu formulaciju nego jedan sastojak izdvojeno. Ulje semena nara može biti vredan deo formule, ali način na koji će se proizvod ponašati na koži zavisi i od ostalih ulja, emolijenasa i aktivnih sastojaka sa kojima je kombinovano.
Nije svako ulje semena nara isto
Kao i kod drugih prirodnih sirovina, sastav ulja semena nara može da varira. Na njega utiču sorta biljke, geografsko poreklo, kvalitet semena i uslovi prerade.[1][2]
Istraživanja različitih uzoraka pokazala su razlike u udelu pojedinih masnih kiselina i fitosterola. Punicinska kiselina ostaje dominantna masna kiselina, ali njen tačan udeo nije isti u svakom ulju.[1][2]
Kvalitet zavisi i od pravilnog čuvanja
Biljna ulja su podložna oksidaciji, posebno kada su izložena svetlosti, povišenoj temperaturi i kiseoniku. Zbog visokog sadržaja polinezasićenih masnih kiselina, pravilno skladištenje ulja semena nara važno je za očuvanje njegovog kvaliteta tokom vremena.[1][4]
Zato kvalitet ne određuje samo naziv ulja ili način njegovog dobijanja. Poreklo i kvalitet semena, kontrolisana proizvodnja i pravilno čuvanje zajedno određuju kvalitet sirovine koja na kraju ulazi u kozmetičku formulaciju.
Hladno ceđeno ulje semena divljeg nara u Rebase serumu
Kada smo birali biljna ulja koja će postati deo Rebase formule, ulje semena divljeg nara izdvojilo se svojim specifičnim masnokiselinskim sastavom i visokim sadržajem punicinske omega 5 masne kiseline.
U Rebase serumu koristimo hladno ceđeno, nerafinisano ulje semena divljeg nara, kako bi ova vredna prirodna sirovina postala deo pažljivo izbalansirane formulacije namenjene svakodnevnoj nezi kože.
Ulje semena nara u Rebase formuli nije posmatrano kao izolovan sastojak. Kombinovano je sa drugim pažljivo odabranim biljnim uljima i sastojcima prirodnog porekla, tako da svaka komponenta ima svoje mesto u celokupnoj formulaciji.
Upravo na tom principu razvijen je Rebase. Ne kao proizvod zasnovan na jednom „čudotvornom“ sastojku, već kao serum za lice u kojem kvalitetne prirodne sirovine zajedno čine promišljenu i profesionalno razvijenu formulaciju.
Prirodni sastojak čiju vrednost možemo da objasnimo
Ulje semena nara izdvaja se među biljnim uljima svojim neuobičajenim masnokiselinskim sastavom i visokim sadržajem punicinske omega 5 masne kiseline. Upravo taj sastav, zajedno sa rezultatima dosadašnjih istraživanja, daje nam jasniju sliku zbog čega je ovo ulje postalo zanimljivo i nauci i savremenoj kozmetici.
Za nas je to dobar primer kako treba posmatrati prirodne sastojke. Nije dovoljno da nešto jednostavno potiče iz prirode. Važno je da znamo odakle sirovina dolazi, kako je proizvedena, šta sadrži i šta o njenim svojstvima možemo da saznamo iz naučnih istraživanja.
Zato hladno ceđeno ulje semena divljeg nara ima svoje mesto u Rebase formuli. Ne zbog priče koja se može napraviti oko jednog egzotičnog sastojka, već zbog kvaliteta i sastava koji iza te priče zaista stoje.
Literatura
[1] Zielińska et al. (2022).
Cold-Pressed Pomegranate Seed Oil: Study of Punicic Acid Properties by Coupling of GC/FID and FTIR
Molecules, 27(18), 5863.
DOI: 10.3390/molecules27185863
[2] Iriti, G., Bonacci, S., Lopreiato, V., Frisina, M., Oliverio, M., Procopio, A. (2023). Functional Compounds of Cold-Pressed Pomegranate Seed Oil: Fatty Acids and Phytosterols Profile as Quality Biomarkers for Origin Discrimination. Foods, 12(13), 2599.
DOI: 10.3390/foods12132599
[3] Verardo, V., Garcia-Salas, P., Baldi, E., Segura-Carretero, A., Fernandez-Gutierrez, A., Caboni, M. F. (2014). Pomegranate Seeds as a Source of Nutraceutical Oil Naturally Rich in Bioactive Lipids. Food Research International, 65, 445–452.
DOI: 10.1016/j.foodres.2014.04.044
[4] Tavakoli, J., Ghorbani, A., Hematian Sourki, A. et al. (2024). Thermal Processing of Pomegranate Seed Oils Underscores Their Antioxidant Stability and Nutritional Value: Comparison of Pomegranate Seed Oil with Sesame Seed Oil. Food Science & Nutrition, 12(3), 2166–2181.
DOI: 10.1002/fsn3.3918
[5] Costa et al. (2025).
Evaluating pomegranate seed oil for potential topical applications: safety, anti-inflammatory activity and wound healing in skin cell models
Inflammopharmacology, 33(11), 7045–7055.
DOI: 10.1007/s10787-025-02002-7
[6] Schubert, S. Y., Lansky, E. P., Neeman, I. (1999). Antioxidant and Eicosanoid Enzyme Inhibition Properties of Pomegranate Seed Oil and Fermented Juice Flavonoids. Journal of Ethnopharmacology, 66(1), 11–17.
DOI: 10.1016/S0378-8741(98)00222-0
[7] Shabbir, M. A., Khan, M. R., Saeed, M., Pasha, I., Khalil, A. A., Siraj, N. (2017). Punicic Acid: A Striking Health Substance to Combat Metabolic Syndromes in Humans. Lipids in Health and Disease, 16, 99.
DOI: 10.1186/s12944-017-0489-3
[8] Almoraie, M., Spencer, J., Wagstaff, C. (2025). Punicic Acid: A Potential Nutraceutical Compound in Pomegranate Seed Oil and Its Cardiovascular Benefits. Foods, 14(14), 2412.
DOI: 10.3390/foods14142412
[9] Lin, T. K., Zhong, L., Santiago, J. L. (2018). Anti-Inflammatory and Skin Barrier Repair Effects of Topical Application of Some Plant Oils. International Journal of Molecular Sciences, 19(1), 70.
DOI: 10.3390/ijms19010070